Gastroenterologija

Gastroenterologija je disciplina Interne medicine. Bavi se proučavanjem bolesti probavnog sistema i to kako bolesti Jednjaka, želuca, tankog creva, debelog creva, tako i bolesti bilijarnog sistema, pankreasa i peritoneuma.

9

Šta je to gastroskopija?

Gastroskopija je endoskopska dijagnostička pretraga koja nam omogućuje prikaz sluznice i unutrašnjosti ždrela, jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. Navedena pretraga je nezaobilazna metoda dijagnostike kod bolesnika s problemima gornjeg dela probavnog sistema.

Kojim bolesnicima je preporučljivo uraditi gastroskopiju?

Prvi i vrlo važan korak kod gastroskopije je prepoznavanje kojim bolesnicima je ona zaista potrebna, budući da se radi o proceduri koja se koristi samo kada postoji jasna indikacija. Pri tome je, osim indikacije, važno proceniti i druge pridružene faktore koji postupak mogu otežati ili povećati rizik kod njenog izvođenja.

Pretragu je preporučljivo uraditi bolesnicima koji imaju:

  • Bol u gornjem delu stomaka.
  • GERB ili gastroezofagealnu refluksnu bolest karakterizovanu osećajem vraćanja kiselog sadržaja, žgaravicom ili pečenjem u području prsne kosti.
  • Mučnine, povraćanje ili proliv koji traju duže vreme.
  • Crnu stolicu ili krv u ispovraćanom sadržaju.
  • Otežano gutanje ili osećaj zaostajanja zalogaja hrane, što može biti uzrokovano suženjem ili tumorom u gornjem delu probavnog trakta.
  • Patološke rezultate nalaza drugih dijagnostičkih metoda (rendgen, računarska tomografija, magnetna rezonanca).
  • Vađenje stranog tela.

Na koji način se obavlja gastroskopija?

Gastroskopija se provodi savitljivim instrumentom koji čini tanka i glatka cev debljine oko 8 milimetara, sa kamerom i rasvetom na vrhu. Digitalna tehnologija omogućava prenos višestruko uvećane slike visoke rezolucije na ekran monitora, što osigurava detaljnu analizu sluznice te prepoznavanje i najmanjih patoloških promena.

Pre pregleda bolesnik će od lekara i medicinske sestre dobiti jasna uputstva o načinu izvođenja pretrage te na koji će način tokom pretrage sarađivati (s naglaskom na način disanja i opuštanje). Naime, cilj pretrage je u potrebnom vremenu (otprilike 5-7 minuta) učiniti detaljan pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva, zato je saradnja bolesnika neophodna.

Tokom samog pregleda bolesnik je smešten ležeći na levom boku, a u usta bolesnika se postavlja usnik koji je potrebno lagano prihvatiti zubima. Isti služi za zaštitu bolesnikovih zuba, ali i endoskopskog aparata. Ukoliko bolesnik nosi zubnu protezu koja nije fiksirana, potrebno ju je odstraniti pre pregleda.

Neki lekari koriste lokalni anestetik najčešće u vidu spreja koji se aplicira u ždrelo kako bi se olakšalo uvođenje endoskopa. Izuzetno je važno da, uprkos nelagodi koja je prisutna tokom pregleda, bolesnik bude što opušteniji kako bi uvođenje endoskopa bilo što laganije, a time i konačno izvođenje pretrage.

Po završetku gastroskopije kod koje nije izvršen neki od terapijskih zahvata bolesnik može normalno piti i jesti. Većina bolesnika se oseća sasvim dobro vrlo brzo nakon pregleda, ali deo njih ipak oseća određenu slabost i nelagodu, zbog čega se preporučuje pošteda od većih napora do kraja dana.

Priprema za gastroskopiju

Jedan dan pre pregleda jesti lakšu hranu i ne večerati posle 20h.

Na dan intervencije:

  • obavezno piti  terapiju za srce i povišen krvni pritisak u toku pripreme i na dan snimanja
  • pet dana pre snimanja ne uzimati antiagregacionu  terapiju
  • oosobe koje boluju od dijabetesa na oralnoj hipoglikemijskoj terapiji na dan pripreme i na dan pregleda ne uzimaju terapiju
  • osobe sa visokim krvnim pritiskom da češće kontrolišu pritisak tokom pripreme
  • poneti sa sobom na dan intervencije lagani doručak i vodu
  • ukoliko na peroralnoj antikoagulatnoj terapiji prevesti na nisko molekularni heparin
  • u slučaju ranijih kardio‐hirurških intervencija  obratiti  pažnju da li treba preventivna antibiotska terapija
9

Šta je to kolonoskopija?

Kolonoskopija je endoskopska metoda pomoću koje se optimalno može vizualizirati sluznica debelog creva i završnog dela tankog creva. Njen naziv je spoj dve starogrčke reči: “kolon”, što znači debelo crevo i “skopein” što znači gledam.

Detaljnije o kolonoskopiji

Kolonoskopija je metoda kod koje se pregled izvodi pomoću vrlo sofisticiranog uređaja – kolonoskopa. On se bazično sastoji od glave instrumenta gde se nalaze sve komandne tipke za upravljanje aparatom i savitljive gumene cevi prosečne dužine 110-130 centimetara, koja na samom vrhu ima izvor svetlosti s kamerom. Zahvaljujući komandama i vrlo savitljivoj cevi, pokretnoj u svim smerovima, moguće je pratiti izvijuganost creva, pa samim time pretragu učiniti što jednostavnijom i manje neugodnom.

Aparat se pasira kroz završni dio debelog creva (anus), te se posebnom zahtevnom tehnikom od strane gastroenterologa-endoskopičara pasira do u početak debelog creva (cekum). Savitljiva cev aparata je oko 80% prosečne dužine debelog creva, iako je najčešće kod iskusnih endoskopičara dovoljno i puno manje (svega 60-80 cm aparata za intubaciju cekuma) jer se crevo posebnom sukcijskom tehnikom „preslaže i navlači“ oko aparata.

Kolonoskopija je metoda koja nudi jako puno koristi za bolesnika s vrlo malim, prihvatljivim rizikom. Puno je osetljivija i specifičnija metoda od svih komplementarnih jer se s izvežbanim ljudskim okom može videti najmanje promene sluznice. Zahvaljujući prvenstveno kolonoskopiji, oko 90% karcinoma debelog creva u ranoj fazi je izlečivo.

Kako odabrati ordinaciju u kojoj ćete uraditi kolonoskopiju?

Svaki lekar će vam pre kolonoskopije objasniti kako da se što bolje pripremite za pregeld i kako se sprovodi  analgosedacija koja se obično pogrešno naziva i anestezija. U prvom razgovoru će vam obično lekar reći da postoje i odredjeni zapravo prihvatljivi i minimalni rizici povezani sa izvodjenjem kolonoskopije i objasniti vam koje su to moguće retke komplikacije. U ovome se većina lekara ne razlikuju. Ali kako onda odabrati najbolje za sebe?

Koja pitanja bi vi trebalo da postavite gastroenterologu pre nego što se odlučite da kolonoskopiju uradite bas kod njega?

1. Koliki je broj procedura koje ste do sada uradili i koliko uradite kolonoskopija u toku jedne godine?

Endoskopisti koji urade manje od 100 kolonoskopija godišnje nisu jednako kompetentni kao oni koji rade veći broj pregleda kontinuirano.

2. Koju tehniku primenjujete, tehniku jedne osobe ili tehniku dve osobe prilikom izvodjenja pregleda?

Nažalost u našoj zemlji većina endoskopista, još uvek primenjuje tehniku dve osobe za izvođenje kolonoskopije, kada medicinska sestra vrši inserciju aparata a lekar kontroliše vrh aparata i vrši inspekciju. Na ovaj način lekar nema direktnu kontrolu nad aparatom i potencijalni propusti su češći, potrebna je dobra koordinacija lekara i sestre, a ako se procedura izvodi bez sedacije obično bude i nešto neprijatnija za pacijenta. Kod tehnike jedne osobe lekar potpuno samostalno kontroliše i napreduje aparatom. 

3. Koliki vam je procenat otkrivanja polipa kod vaših pacijenata (Adenoma detection rate).

Kompetentan endoskopista bi trebalo kolonoskopijom, kod svakog četvrtog pacijenta u proseku, da otkrije barem jedan polip. Polipi su prekancerozne promene sluzokože koje treba ukloniti.

4. Šta ćete uraditi slučaju da mi tokom kolonoskopije otkrijete polip koji je manji od 1 cm, da li ćete ga odstraniti tokom istog pregleda? Da li ćete mi to dodatno naplatiti?

Polipi veći od 1 cm obično se prvo bioptiraju a kasnije u ponovljenoj kolonoskpiji planira se njihovo uklanjanje.

Kako ćete biti sigurni da je vas lekar koji vam izvodi kolonoskopiju pregledao crevo do kraja. Samo na osnovu njegove reči i pisanog izveštaja?

Naravno da svakako morate verovati svom lekaru i da niko neće namerno prikriti nešto, između ostalog i zbog straha od kasnijih pravnih posledica ali vašeg lekara ništa ne sprečava da vam dostavi i fotodokumentaciju obavljenog pregleda iz koje se jasno vidi da li je crevo kompletno pregledano a isto tako i detaljnije prikazuju evantualne promene koje su uočene što može biti značajno u daljem toku lečenja. Fotodokumentovanje u izveštaju ezofagogastroskopije i kolonoskopije je zvanična preporuka evropskih i američkih udruđenja gastroentrologa i svaki pacijent kome je načinjen pregeld trebao bi uz izvestaj dobije i odstampanu fotografiju barem spoja tankog i kolona, kao dokaz kompletno izvrsenog pregleda.  Kako treba da izgleda jedan fotodokument kolonoskopije koji treba da dobijete uz odštampan nalaz pogledajte link.

Možda i najvažnije je kakav savet ćete dobiti od svog lekara nakon kolonoskpije u odnosu na endoskopski nalaz ili eventualno odstranjen polip. 

Priprema za kolonoskopiju

Sedam dana pre snimanja ne jesti  hranu koja sadrži semenke (susam, grožđe, paradajz, papriku…)

Dva dana pre zakazane intervencije: uzeti 2×2 tablete Dulcolax‐a, tečnosti i kašastu hranu.

Dana pre zakazanog snimanja:

  • U 10h ujutru popiti jednu kesicu praška CitraFleet rastvorenog u 150ml vode.   Rastvor mešati 2‐3 minuta. Ako se ugreje sačekati da se ohladi pa popiti. Sačekati 15 minuta pa nastaviti sa unosom tečnosti. Na svakih sat vremena piti 250ml tečnosti dok traje efekat leka, tj. narednih 5 sati.
  • U 16h popiti drugu kesicu praška CitraFleet rastvorenog u 150ml vode.   Rastvor meštati 2‐3 minuta. Ako se ugreje sačekati da se ohladi pa popiti. Sačekati 15 minuta pa nastaviti sa unosom tečnosti. Na svaki sat vremena piti 250ml tečnosti dok traje efekat leka, tj. narednih 7 sati.
  • Uzimati samo bistri sok od jabuke, čajeve i vodu.   Na dan intervencije:
  • obavezno piti  terapiju za srce i povišen krvni pritisak u toku pripreme i na dan snimanja
  • pet dana pre snimanja ne uzimati antiagregacionu terapiju
  • osobe koje boluju od dijabetesa na oralnoj hipoglikemijskoj terapiji na dan pripreme i na dan pregleda ne uzimaju terapiju
  • osobe sa visokim krvnim pritiskom da češće kontrolišu pritisak tokom pripreme
  • poneti sa sobom na dan intervencije lagani doručak i vodu
  • ukoliko na peroralnoj antikoagulatnoj terapiji prevesti na nisko molekularni heparin
  • u slučaju ranijih kardio‐hirurških intervencija  obratiti  pažnju da li treba preventivna antibiotska terapija
  • ukoliko je pacijent imao operaciju debelog creva da se javi u endoskopski kabinet radi uputstva o pripremi za intervenciju
Pozovi odmah
Naša lokacija