Kardiologija

Kardiologija je oblast medicine koja izučava bolesti srca i krvnih sudova. Kardiološki pregled je bezbolan, nije potrebna nikakva priprema, ne koriste se nikakvi invazivni instrumenti (uobičajeno se koristi stetoskop, tenziometar, EKG aparat). Traje prosečno oko 20-30 minuta a po potrebi i duže.

Kardiološki pregled obuhvata:

  • Anamnezu odnosno uzimanje podataka o postojećim tegobama i smetnjama.
  •  Ličnu i porodičnu anamnezu, odnosno podatke o prethodnim bolestima i detekciju faktora rizika od vaskularnih, endokrinih, neuroloških, nefroloških i drugih faktora rizika kod bolesnika i krvnih srodnika).
  • Kardiološki pregled (status)
  • Završno mišljenje i određivanje terapije
  • Dopunske dijagnostičke procedure

1. Tegobe koje se javljaju naglo ili postepeno i zahtevaju da se obavi kardiološki pregled su neke od sledećih: bol u sredogruđu, gušenje, lupanje i preskakanje srca, glavobolja, vrtoglavice, otoci potkolenica, zamor, mučnina, opšta slabost, promene u vidu, krvarenje iz nosa i dr.

2. Deo kardiološkog pregleda (statusa) je uzimanje podataka o prethodnim bolestima kao i podaci o bolestima u porodici i kod krvnih srodnika zbog postojanja eventualno naslednih oboljenja.

3. Kardiološki pregled obuhvata:

  • opšti pregled (stav, visina, telesna težina, simetričnost građe tela, muskulatura, koža i potkožno tkivo, telesna temperatura, disanje, psihičko stanje); 
  • pregled glave (oblik, kosmatost, oči, nos, usta) i vrata (pokretljivost, stanje štitaste žlezde, stanje vena na vratu, pulsacije: arterijske i venske); 
  • pregled grudnog koša i pluća (simetričnost i oblik grudnog koša, respiratorna pokretljivost hemitoraksa, zvuk pluća, tip disanja, pojava patološkog disajnog šuma, pojava propratnih šumova); 
  • pregled srca i krvnih sudova (ritam srčanih kontrakcija, srčanih tonova, galopa, nalaz šumova: vreme javljanja, karakter, pravci propagacije, što nas usmerava ka daljoj dijagnostici); 
  • pregled abdomena: položaj tbušnog zida, osetljivost, prisustvo slobodne tečnosti, šumova abdominalne aorte, stanje jetre i slezine, osetljivost bubrega; 
  • pregled ekstremiteta: deformiteti, otoci, varikoziteti.

4. Na osnovu rezultata kardiološkog pregleda donosi se odluka o daljnim dijagnostičkim postupcima u cilju postavljanja tačne dijagnoze i određivanja odgovarajuće terapije.

5. Dijagnostičke procedure koje se mogu obuhvatiti: 

  • određivanje laboratorijske analize (osnovne bioh. analize krvi; analize za nekrozumiokarda-Troponin, Mioglobin, CK-MB, CK; analize za srčanu insuficijenciju-proBNP, BNP; analize za tromboemboliju pluća-D-dimer; hormoni štitaste žlezde), 
  • Rtg srca i pluća, 
  • ehokardiografija, 
  • 24 h EKG holter monitoring, 
  • 24 h ambulatorni monitoring krvnog pritiska, 
  • test fizičkog opterećenja-ergometrija, 
  • STRES ehokardiografija, 
  • MSCT angiografija krvnih sudova srca i pluća, 
  • pregled oftalmologa, neurologa, endokrinologa, nefrologa, vaskularnog hirurga, dijetetičara i dr.
ŠTA JE ULTRAZVUK SRCA?
  • Ultrazvuk srca je korisno sredstvo za procenu strukture i funkcije srca i pridruženih krvnih sudova.
  • Predstavlja brzu, lako izvodljivu i bezbolnu metodu za procenu zdravlja srca koja koristi ultrazvučne talase kako bi se prikazale slike srca u realnom vremenu.
  • Ovaj test obično izvodi specijalno obučen stručnjak, a rezultate testa tumači doktor sa odgovarajućim obrazovanjem i obukom, obično kardiolog.
  • Rezultati ultrazvuka srca daju doktoru uvid u pokretne slike srca, koje mu omogućavaju da proceni zdravlje Vašeg srca.
ŠTA JE EKG (ELEKTROKARDIOGRAM)?
  • Elektrokardiogram  (EKG) je grafički zapis električne aktivnosti srca. Elektrokardiografija je brza, bezbolna i neinvazivna metoda kojom se registruje električna aktivnost srca, a uredjaj koji pravi grafički zapis zove se elektrokardiograf. Ovom metodom mogu se otkriti različita oboljenja srca. Snimanje traje nekoliko minuta i rezultat je dostupan odmah.

ŠTA JE 24-SATNI HOLTER-EKG?

U različitim situacijama (mirovanje,napor,stres..) i zavisnosti od doba dana, budnosti, spavanja električna aktivnost srca se menja. Kad dođete da snimite EKG srca u ambulanti tada dobijate električnu aktivnost srca samo za taj period dok se EKG snima. Sve one promene u aktivnosti srca koje nisu stalne, koje se javljaju povremeno ili samo u nekim određenim situacijama najverovatnije se neće registrovati tokom jednog pregleda lekara.

Upravo zato da bi saznali da li ima promena u električnoj aktivnosti srčanog mišića u realnim životnim okolnostima 24-satni Holter-EKG je veoma važna dijagnostička metoda.

Njen značaj je neprocenljiv ne samo u dijagnostici nego i u praćenju uspješnosti prepisane terapije.

Na grudni koš se prilepi 7 elektroda koje su povezane malim aparatom koji se nosi u torbici prebačenoj preko ramena. Aparat kontinuirano tokom 24-sata registruje električnu aktivnost srca. Osoba kojoj je stavljen aparat treba da radi sve uobičajne aktivnosti tokom dana i da vodi dnevnik svojih aktivnosti, precizno, vremenski definisan. Da bi dobili tačnu dijagnozu Vaše bolesti, moramo znati šta ste radili tokom snimanja i kako ste se tom prilikom osećali. Upisivat ćete Vaše aktivnosti tokom dana, šta ste osećali tokom rada ukoliko ste imali neke tegobe, precizirajući i vreme.

Skida se nakon 24-sata i kompjuterski obrađuju podaci uz nadzor kardiologa-ritmologa.

Izveštaj se dokumentuje-objektivizira EKG-snimcima i predlaže terapija.

ŠTA JE HOLTER KRVNOG PRITISKA?

Kontinuirano 24-časovno merenje krvnog pritiska, popularno i kratko nazvan Holter pritiska, a u stručnim krugovima 24 h ambulatorni monitoring krvnog pritiska, obezbeđuje posebne podatke o 24- satnom prosečnom krvnom pritisku, dnevnim, noćnim i jutarnjim vrednostima, a u cilju dijagnostike bolesti, praćenju efekta terapije, proceni rizika komplikacija.

Aparat meri centralni arterijski pritisak analizom pulsnog talasa i vrši procenu elastičnosti zida arterija („starost“, krutost, zahvaćenost aterosklerozom). Nezavisno od Vaše psihe, svesnog ili podsvesnog uticaja, pokazuje tačne vrednosti krvnog pritiska tokom dana, noći, odnosno fiziološke oscilacije, a sve u cilju ranog otkrivanja hipertenzije, odluke o uvođenju antihipertenzivne terapije, praćenju terapijskog efekta na vrednosti krvnog pritiska i određivanju doze i vremena uzimanja leka.

ŠTA JE ERGOMETRIJA (TEST OPTEREĆENJA)?

Ovaj test je neinvazivna kardiološka procedura kojom se testira uticaj fizičkog opterećenja na srčani rad. Testiranje se izvodi u cilju procene postojanja ishemijske bolesti (smanjene cirkulacije) srčanog mišića, koja se može manifestovati bolom u grudima i/ili promenama na EKG-u.

Za vreme testa, bilo da hodate po pokretnoj traci ili da vozite statički bicikl, prati se krvni pritisak, srčana frekvenca (broj otkucaja u minuti) i sve vreme se snima EKG (električna aktivnost srca). Na taj način se prati reakcija srca na povećane potrebe organizma za kiseonikom. Svaka 3 minuta se povećava fizičko opterećenje. Test traje dok se ne postigne određena srčana frekvenca.

ŠTA JE STRES-EHOKARDIOGRAFSKI TEST?

Stres-ehokardiografski testovi podrazumevaju izlaganje doziranom fizičkom opterećenju (stres-eho fizičkim opterećenjem na biciklu) ili korišćenjem farmakološkog agensa (medikamenta) dipiridamola ili dopamina (farmakološki stres-eho test) u cilju izazivanja ishemije miokarda, odnosno slabijeg snabdevanja srčanog mišića kiseonikom uz kontinuirani monitoring srčane frekvence, arterijskog krvnog pritiska i elektrokardiografskog zapisa.

Ovaj test je dokazano koristan i validniji je od klasičnog testa opterećenjem, koji predstavlja prvi test izbora kod sumnje na koronarnu bolest. U situacijama kada ovaj test daje nedovoljno jasne informacije, kao i kod promena na EKG-u koje onemogućuju adekvatnu interpretaciju testa, primenjuje se stres-ehokardiografski test.

Prilikom izvodjenja stres-eho testa, prvo se uradi ultrazvučni pregled srca u miru, zatim test za izazivanje ishemije miokarda (bilo fizičkim opterećenjem, bilo davanjem farmakoloških sredstava). Istovremeno ili odmah po prestanku opterećenja se ponovi ultrazvučni pregled srca, nakon čega sledi analiza i uporedjivanje nalaza pre i nakon testa sa posebnim osvrtom na pokretljivost zidova leve komore.

Stres-eho test je značajan za procenu rizika, procenu efekata terapije, procenu stanja posle infarkta miokarda, ugradnje stenta, bajpasa.

Pozovi odmah
Naša lokacija